About

Različiti. U godinama. U mestima iz kojih dolaze. U muzici, u odabiru filmova, knjiga, u mestima za izlaske. U stavovima i mišljenjima.

Jednaki. U pokušajima da iste pomire. Jednaki u donošenju zajedničkih odluka.
U prijateljstvu, u davanju, u brizi. Jednaki u ljubavi prema umetnosti i stvaranju.

SEKT[OR] A6 je spontana tvorevina mladih ljudi koji su se upoznali na fakultetu. Upoznali se. Prepoznali. Kreativnost, ludačku energiju… Povezali. Kroz putovanja, koncerte, izlaske, zajedničke projekte. Kroz umetnost.

Ideja nam je da vam kroz ovaj blog predstavimo svet iz našeg ugla.

MI

SANJA DEMIROVIĆ

sanja

Moje ime je Sanja Demirović, odrasla sam u malom gradu ­ Kruševcu, koji me je zbog svoje
ušuškanosti i topline učinio bližom prirodi, koju poštujem i kojoj se povinujem.

Moje umetničko stvaranje i potreba za kreativnošću vodi se prirodnim tokom i odražava preko mene ispoljavajući svoje izdanke.

Završila sam studije u Beogradu na Visokoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, menadzment i tehnologiju na odseku za dizajn tekstila i odeće ­ gde sam usavršila tehnike crtanja i oblikovala pravac u kom se krećem u govoru kroz umetnost.

SARA JOVANOVIĆ

sara

Zovem se Sara Jovanović, dolazim iz malog grada Knjaževca, a živim već četvrtu godinu u Beogradu. Pored toga što se konstantno menja broj godina koji se nalazi na mom facebook profilu (sada već 22), svakog dana menja se i moj pogled na život i svet.
Prvobitan strah od gubljenja prijateljskih veza jer odlazim iz svog rodnog grada, prerasao je u osećaj sreće i zahvalnosti što sam konačno dobila odgovor ko su oni pravi i saznanje da će oni uvek biti tu. Tada sam takođe shvatila, moj grad ne mora da bude samo onaj u kome sam rođena, moj grad može biti svaki u kome se osećam srećno. I nisam ostavila prijatelje, nisu ni oni ostavili mene. Da, pošli smo nekim svojim putevima, ali putevi se često ukrštaju, a postoje i prevozna sredstva, lako je doći do onog koga voliš.
Ako treba da napravim osvrt na svoj prošli život i prikupljena iskustva, mogu reći da sam završila osnovnu muzičku školu, smer gitara. Išla na ples, glumu, školu crtanja, bila član nevladine organizacije InterCoolt, član kancelarije za mlade, pisala za časopis Zona mladih, učestvovala u akcijama i projektima o očuvanju životne sredine itd. Više od 15 godina bavim se očuvanjem izvorne reči.

Trenutno… Trenutno razmišljam o svojim sledećim poduhvatima, kreiram, pišem, razmišljam o životu, smejem se i uživam.
Što se stvaranja tiče, mogu samo da kažem da je to trenutak koji briše vreme pre i posle, ostavlja samo taj momenat. To je trenutak kada postajem svesna da živim, a nesvesna svega ostalog. Nesvesna prostora, vremena, kretanja. Neki to zovu dizajniranje, ja to nazivam stvaranje, življenje, disanje. Neki to zovu kreiranje odeće, ja to zovem… kreiranje sebe.
Pored dizajna, postoji ta želja da svaki trenutak zabeležim, zapamtim, sačuvam i zadržim. Teška na delima, još teža na rečima, računar, papir i olovka oduvek su mi bili spas. Tada sve dođe na svoje, sve se poklopi i misli se konačno dovedu u red, slova struje pretvarajući se u reči, reči u rečenice, to je oduvek bio najbolji način da iskažem svoja osećanja, želje, strahove, da zapamtim trenutke, neuspehe i pobede. Oni koji me poznaju, svesni su koliko je značajno dobiti od mene pismo, ili poruku u kojoj govorim o sebi, o njima, o nama.
I za kraj. Ništa nije beznačajno, ili manje vredno, što je uspelo da vam „donese“ osmeh na lice.

KATARINA PINTEROVIĆ

12719095_10205448657006842_7827257172228806925_o

Na svetu ima sedam biliona tačaka, ja sam samo jedna od njih. Zovem se Katarina, iz Beograda sam, ali kada bi pitali moje prijatelje rekli bi vam da dolazim iz pete dimenzije. Student sam dizajna odeće. Pomisao da ideja zabeležena na papiru može da se sprovede u delo, opipljivu stvar me oduševljava. Obožavam čil muziku, bioskop i pomfrit. Ježim se na zvuk turpije. Ne planiram, puštam da me život nosi.

IRENA ŽIVKOVIĆ

IMG_1320

Volim da spavam u šatoru. Da plutam na leđima na vodi. Ali se plašim kad su mi uši pod vodom jer onda iščekujem ajkule. Volim sunce. Volim da šuškam opalim lišćem. Volim da trčim dok/kroz lišće (koje) opada. Volim da puštam propelerčiće. Volim da se penjem na drveće. Volim da hodam bosa. Volela bih da znam da sviram daire i usnu harmoniku. I violončelo i gitaru. Volela bih da imam kombi i da proputujem svet. I upoznajem ’otvorene’ ljude. Volim da se družim. Da idem na svirke. Volela sam Kasinu dok je bila u burićima i sa dugačkim drvenim stolovima. Sada idem spoljnom stranom Terazija – trotoarom uz ulicu. Volela sam i da puštam pesme sa Džu boksa i da idem u Maršal. Dok ga nisu obojili u ljubičasto. I nalepili leptiriće. Volim da tražim pečurke i šumske jagode. Volim da posmatram kako se kapljica crnog tuša rastapa u čaši vode. Kako se razliva na papiru. Volim da fotografišem. Detalje. Ljude koji fotografišu. Volim paradajz čorbu sa lišćem celera. I patlidžan. I pečurke. I breskve. Pre svega toga. Volim da pravim balončiće od sapunice. Probala sam da pravim i one velike od štapa i kanapa. Iz lavora. Prirodni talenat B) Volim da se vozim vozom. Da putujem auto-stopom. Da putujem u svakom obliku. Volim da se vrtim u krug. Volim da pijem medovaču. I pivo iz velike krigle sa drškom. Ali me uvek boli glava sutra dan. Iako pijem mnogo vode pred spavanje. Volim da vozim skejt. Iako ne umem. Volim kad mi se kučići na ulici obraduju. To mi imponuje. Volim svoje zanimljive prijatelje. I one dosadne. I bivše. I sadašnje. Volim ždraliće. Volim da stvaram. Ustvari volim kad stvorim. Odeću, nakit, slike, hranu, bilo šta. Volim da čitam. Volim Harija Potera. Tačnije njegov svet. Lunu Lavgud i blizance Vesli. Volim da šetam sama. Volela sam da idem na fakultet. Volela sam svoju sobu tokom studija. Volim ljude koji su strastveni u onom što rade. Oni me inspirišu. I motivišu. Volim kad osećam osećaj divljenja. Volim suncokrete. Volim da se igram jo-joom. Volim odbojku. Volim da slažem slagalice. Volela bih da skačem padobranom. Volim da tražim oblike u oblacima. Volim da se igram u pesku na plaži. Volim Topčider. Volim kad ljudi izmišljaju reči. Ili to nesvesno rade. Volim prirodu. Volim da pogađam ko koga čeka na Trgu republike. Volim galebove. Volim slamene kaubojske šešire od kineza. Volim kad OHO lepak kapne na palac pa se rasteže kad se tapka kažiprstom. Volim da jedem. Volim Kalemegdan kod crkve Ružice. Volim da idem u Novi Sad. Volim poklone. Volim da naučim ili uradim nešto potpuno novo. Volim da hodam po ivičnjaku. I pruzi. Štos je da se gleda oko metar i po ispred sebe i tako se održava ravnoteža bez problema. Volim vatru. I vrtenje vatre. Ali ne i cirkus. Dvomislim se oko zoološkog vrta. Volela bih da budem detektiv. Ali sam kukavica. Volim svoju garderobu i nakit. Volim da zagrlim lutku kad spavam. Volim Kinder jaja. Volim senke. Volim da pravim spiskove sa mnogo pod teza da bih mogla što više da štikliram. I da se osećam korisnijom. Volim da me neko drži za ruku bez ukrštenih prstiju. Volim da idem sa desne strane ljudima sa kojima hodam. Volim zvončiće koji sviraju na vetru na nekoj verandi. Volim pisma. Volim iščekivanje. Volim broj 14. Volim stare kuće. Volim kad se posvećuje pažnja. Volim istinu. Volim ulične svirače. Volim osećaj spokoja. Volim osećaj slobode.

IVANA JOVANOVIĆ

IMG_06231

“Da ime, mesto ili poreklo čine čoveka, mnogi bi već rođenjem bili predodređeni za uspehe ili neuspehe.”

Zovem se Ivana. Imam tek 25 godina. Došla sam iz malog mesta u grad, pre šest godina. Nikada mi to nije bila glavna ambicija. Desilo se.

Ne vezujem se za gradove,  nego za ljude. Kuća mi je tamo gde osećam ljubav, pa mogu da se pohvalim da ih imam više.

Shvatila sam da biti pametan nije isto što i inteligentan i da školovan nije isto što i obrazovan. Mogu da kažem da posedujem određena znanja iz arhitekture i dizajna, da razumem više od dva jezika, da sam pročitala na stotine knjiga, da volim pozorište, bioskop naročito. Posećujem izložbe i galerije. Antikvarnice. Interesuje me umetnost akcije, prostorna instalacija; ali ne mogu da tvrdim da sam bolja od onoga ko ne zna ili nije ništa od toga.

 STEVAN BOŽANOVIĆ

steva

Rođen sam u Nišu, leta Gospodnjeg, 1993. godine. Od malena sam obožavao umetnost i istraživao je, pa sam odlučio da nastavim i u Srednjoj školi, na odseku za dizajn tekstila i odeće.
Završio sam na tom odseku sa najboljim maturskim radom na temu „Akt kroz prostornu instalaciju“, na koji sam ponosan. Želja mi je bila da nastavim sa usavršavanjem mog dotadašnjeg znanja na temu tekstila i odeće, pa sam shodno tome upisao fakultet u Beogradu, koji završavam. Za vreme svog školovanja u Nišu izlagao sam svoje crteže, slike, radove iz dizajna tekstila i odeće, a 2013. godine u Beogradu sam imao priliku da prikažem svoju prvu kolekciju na BAFE-u, pod nazivom „The Little Prince“. Radio sam kao kostimograf na studentskim filmovima, reklamama, a stažirao sam za magazin Esquire.

Volim svaku vrstu umetnosti, potrebna mi je da bih izrazio ono što želim da kažem. Trudim se da kroz svoj rad dam sebe, svoje mišljenje, i prenesem publici ono što želim. Nadam se da to uspevam. Makar malo…

Izlaganja:
2010.-2012. grupne izložbe radova učenika Umetničke škole Niš i grupne izložbe na manifestaciji Noć muzeja
2013. „The Little Prince“, BAFE, revija
2013. Moja kratka suknja je sloboda , grupna revija
2013. Beogradksa nedelja umetnosti BNU, grupna revija
2013. „rigoneti“, BAFE, revija
2014. „Dve/Two“, BAFE, revija
2014. Tanka je linija, studentski film, kostim
2014. „05“, BAFE, revija
2015. Serbia Fashion Week, grupna revija
2015. „BISTRIK“, revija
2015. 54. Festival kulture mladih Knjaževac, grupna izložba
2015. „m i l k s h a k e“, Belgrade Fashion Week, revija
2015. Serbia Fashion Week, grupna revija
2015. Niški crtež, grupna izložba

Advertisements